KALIGRAFIJA- RAZVOJ PISMA KROZ VIJEKOVE

Prvi veliki napredak u razvoju komunikacije je ostvaren kad je covjek stekao sposobnost da komunicira govorom, drugi veliki napredak desio se oko 3000 godina prije nove ere, pronalaskom PISMA.
Pisane forme mozemo da podijelimo na slijedece skupine:
1. SLIKOVNO PISMO
2.POJMOVNO
3. SLOGOVNO PISMO
4. FONETSKO PISMO (ALFABET)
5. TIPOGRAFSKO

Slikovnim pismom se koristio pecinski covjek u praistoriji i to zapisivanjem nizova shematskih slicica, zivotinja, ljudi , predmeta. Takav pocetak pisma naziva se PIKTOGRAM.
Piktogram je kada se neki slikovni pojam pocne upotrebljavati uvijek kao isti pojam.
Danas se piktogramima sluze neki Indijanci i Eskimi, a posto ih citamo kao simbole imamo ih na saobracajnim znakovima i sl.


Savremeni piktogram

Ideogrami - su shematizovani oblici slikovnog predocavanja koji stvaraju asocijacije na apstraktne i relacione pojmove, npr, pjevati je ideogram slozen od ptice i usta, a svadjati -dvije zene.
Najstarije pismo nastalo je oko 3400. god. p.n.e. u Mesopotamiji -to je klinasto pismo
Oko 2500 godine p.n.e. klinasto pismo postaje mjesavina slogovnog i pojmovnog pisma. Klinovi su nastajali utiskivanjem stapica u svjeze glinene plocice.
Savremeni ideogram

Sumerski ideogram, oko 3.500 g p.n.e



Hijeroglifi - Egipcani su slikovnim znakovima oznacavali pojedina slova, tj. glasove, u 3 vijeku p.n.e. nastalo je hijeratsko (svestenicko) pismo, a od 8-5 vijeka p.n.e koristi se demotsko (narodno) pismo.

Kinesko pismo - ima oko 50.000 razlicitih znakova, i upotrebljava se bez nekih vecih promjena vec 4000 godina. Po vanjskoj formi ono je slikovno pismo(svaki se pojam biljezi slicicom), a po znacenju je pojmovno.
U pocetku se pisalo okomito, a danas se pise horizontalno, s lijeva na desno.

.

Slogovno pismo se razvilo tako sto se znak za pojam (ideogram) ili rijec (logogram) poceo odnositi samo na prvi slog rijeci, a onda se vise ideograma slagalo zajedno cime se dobio priblizni fonetski sastav rijeci.
Kod slogovnog pisma svaki glas se odnosi na jedan gramaticki slog.


KRETSKO LINEARNO PISMO
nastalo je početkom 2. vijeka pr.n.e. (prvo pismo u Evropi) pod utjecajem egipatske hijeroglifike.
HEBREJSKO KVADRATIČNO PISMO
Kvadratično pismo Kethabh merruba zove se još i asirsko pismo. Sastoji se od 22 znaka za kosonante, piše se s desna na lijevo, a odsutnost vokala nadoknađuje se dodatnim znakovima, tačkicama ili crticama ispod slova; nazivaju se masoretskim znakovima ili punktacijom.
DEVANAGARI
Razvilo se u sjevernoj Indiji iz pisma brahmi u pismo devanagari ("pismo božanskog grada"). Čita se i piše slijeva na desno. Dijeljenje riječi nije uobičajeno.
ARAPSKO PISMO
Razvilo se u 7. vijeku. Najstariji rukopisi Kurana napisani su kufskim pismom, monumentalnim i uglastim, prikladnim za urezivanje. Pisanjem na koži i papirusu izgubilo je svoju ukočenost i pretvorilo se u nashi, predhodnik današnjeg arapskog pisma. Arapsko se pismo se čita s desna na lijevo, a slova su unutar riječi povezana; dijeljenje riječi nije uobičajeno.

Alfabet
Alfabet se nalazi na kraju razvojnog lanca pisma. 26 do 36 znakova su grafemi, koji su znakovi za pojedine glasove foneme. Smatra se da su prvi tvorci alfabeta Feničani, iako ima i drugih teorija.
FENIČKI ALFABET
Feničani su trgovali sa svojim susjedima, Egipćanima i Babiloncima. Poznavali su njihovo pismo, a za potrebe zapisivanja trgovačkih podataka razvili su posve jednostavne crtovne znakove - 22 slova.
GRČKI ALFABET
Trgovačkim vezama feničko je pismo dospjelo u Kartagu, Španjolsku i Grčku. Oko 10. st.pr.n.e. nastao je grčki alfabet. Riječ alfabet dolazi od prvih slova grčkog pisma - alfe i bete.
LATINICA
Povijest latinice počinje osnivanjem Rimske države, 7.-6. st.pr.n.e. Od 2. st.pr.n.e. Rim vlada cijelim Sredozemljem kuda se proširilo i latiničko pismo. Poznato je pismo Rimska kapitala, osnova našeg današnjeg pisma, a razlikujemo monumentalnu kapitalu, kvadratičnu kapitalu, rustičnu kapitalu; zatim rimski kurziv, a od 3. st. javlja se uncijala, a od 6. do.8. st. poluuncijala. Rimska kapitala uvodi i nove načine ukrašavanja slova: serifima (posebnim završecima slova) i odnosom debljih i tanjih "prečki", linija slova.
KAROLINŠKA MINISKULA
Nakon propasti Rimskog carstva od poluuncijale nastaju brojna pisma.
- insularna miniskula - Irska
- merovinška miniskula - Francuska
- langobardska miniskula - sjeverna Italija
- beneventanska miniskula - srednja i južna Italija
- zapadnogotska (vizigotska) miniskula - Španjolska
- karolinška miniskula - karolina - nastala je za vladavine franačkog kralja Karla velikog u 8. st. koji je želio obnoviti sjaj Rimskog carstva. U Aachenu je osnovana čuvena Akademija s najuglednijim učenjacima tog doba. Pristupilo se reformi pisma. Miniskula znači da u pismu nema velikih slova; velika slova pisala su se kapitalom koja ne poznaje mala slova.

Karolinska minuskula
GOTIČKA MINISKULA
U razdoblju gotike, oko 1150.g. karolinška miniskula se prilagođavala novom stilu: šiljastim tornjevima, prelomljenim lukovima. Oblici slova postaju sve uži i vitkiji, a obline sve šiljastije. Iz gotičke miniskule razvijaju se tekstura, rotunda, Schwabacher i fraktura
.Goticka minuskula

HUMANISTIČKA MINISKULA
U 14. st. humanizam se suprotstavlja feudalno-crkvenoj ideologiji. Okreću se antici i, smatrajući da je karolina antičkog porijekla, prihvaćaju je i zovu "antičko pismo", littera antiqua, što je dovelo do naziva antikva (naravno, pogrešno).
GLAGOLJICA
Glagoljica je slavensko pismo, nastalo u 9. st. na balkanskom poluotoku. Koristi karakteristične kružiće. Kao autor glagoljice često se uzima Konstantin -Ćiril. Od 11. st. istiskuje ju ćirilica, pa se glagoljica zadržava jedino u Hrvatskoj. Oko 1100. g. na Krku, pored Baške, nađena je Bašćanska ploča s našim najznačajnijim glagoljskim natpisom.
ĆIRILICA
Od 36 slova koliko ih ima ćirilska azbuka, 26 je preuzeto iz grčkog alfabeta, a ostala su slova stilizirana ili preuzeta iz glagoljice. Autor ćirilice nije utvrđen; navode se Konstantin-Ćiril, Metodije, episkop Kliment, car Simeon Veliki i dr. Najstarijim spomenikom smatra se Samuilov natpis iz 993. g.
U 12. st. nastala je bosančica ili bosanska ćirilica, s primjesama glagoljice i latinice. Najstariji spomenik na bosančici je Povelja Kulina Bana iz 1189.

U 15. st. (1450. g.) Johann Gutenberg pronalazi pomična slova i tiskarski stroj, što stvara potrebu za jasno izoliranim svakim znakom, definiranjem njegovog oblika i smještajem unutar raspoloživog pravokutnika.
RENESANSNA ANTIKVA
razvila se iz humanističke miniskule (a ova iz karoline). Pojavljuje se 1465. na otiscima štampara Eweinheima i Pannartza iz samostana Subiaco kraj Rima.
PRIJELAZNA ANTIKVA
Prema zamisli kralja Luja XIV bila je osnovana 1692. komisija francuske akademije koja je za kraljevsku štampariju trabala izraditi savršenu antikvu.
KLASICISTIČKA ANTIKVA
Didotova antikva - 1775. g.
Bodonijeva antikva

Tekst je preuzet sa interneta :

Палеографија је наука која се бави постанком и развојем писма. Назив потиче од грчких речи paleos- стар и grafei-писмо, те је у самом називу палеографија изражена њена суштина- проучавање старих писама. Када данас пратимо развој писма, уочавамо два супротна правца: у једном развој тече у омасовљавању броја знакова којима се изражава људска мисао (нпр. кинеско и јапанско писмо). Али упркос омасовљавању броја знакова, Кина и Јапан су током времена ипак достигли известан цивилизацијски напредак.

У историјским временима се показало да је овако гломазно писмо успоравало развој идеја које су услед тежине самог писма биле знане малом броју образованих људи. Друга група је тежила да са што мање знакова изрази човекову мисао, и у ову групу писама спадају она која су носила западноевропску културу и мисао (грчко и латинско). Ова два сродна писма су имала своје заједничке корене које можемо пратити у оквиру Медитеранског басена кроз развој писма на тлу Африке и Арабије. На овом простору је настао први и најједноставнији облик писма изражен кроз систем знакова ликовног типа, тј. низа цртежа и ово писмо је добило назив пиктографско писмо. Његови први трагови су се нашли код Сумерана у Месопотамији. Сумерска култура је трајала скоро два миленијума (од око 4 000 пне до 1 800 пне) и утиснула је свој првобитни печат целој људској цивилизацији.

Већ око 3 000 пне на овом истом простору наилазимо на развијенији облик писма састављеног од цртица и знакова у облику клина (тзв. клинасто писмо). Писало се на различитим материјалима- од камена до мекших материјала (нпр. глинених плочица). Ово писмо су даље унапредили Вавилонци и Асирци додавајући му своје семантичке особине. Поред оваквог начина писања разбија се аутохтоно (независно) египатско хијероглифско писмо које је сачињено као спој сликовних симбола, али које такође представља одређена слова и слогове, што је посебно збуњивало научнике. Њега је растумачио француски научник Жан Франсоа Шамполион, користећи камен из Розете.

У подручју Егејског мора, у оквиру критско-микенске културе такође се развио један аутохтони облик писма који се данас дели у старију и млађу варијанту, тзв. ЛИНЕАР А и ЛИНЕАР Б, од којих је данас, и то само делимично дешифрован линеар Б. Линеари су такође изражени кроз комбинацију ликовног и симболичког тј. знаковног. Све ове облике су упознали највећи трговци Старог века- Феничани, за које се сматра да су осим градова Библоса, Тира и Сидона основали и више насеобина на Средоземљу, међу којима се нарочито истицала Картагина. Као спој свих побројаних писама, код Феничана се на непознат начин јавља алфабетско писмо, које ће постати претеча грчког, и касније латинског писма.

Од Феничана алфабет преузимају Грци, који га додатно усавршавају, уносећи ознаке за вокале у грчком језику, али притом задржавајући феничанске ознаке. Друга модификација је била у погледу начина писања. Првобитни начин је био здесна на лево, да би Грци увели садашњи начин- слева на десно. Како то није било учињено одмах, у тој међуфази се развио тзв. БУСТРАФЕДОН- стил при ком се један ред писао здесна на лево, а следећи слева на десно. Латински алфабет води директно порекло из грчког алфабета.

Простор јужне Италије је био непосредно колонизован од стране Грка између 800. и 600. године пне, и то у толикој мери да је добио назив Magna Graecia. Насељеници су махом били из грчког града Халкиде са острва Еубеје. Они су у Италији основали град Кумум и из њега непосредно, трговином почели ширити и свој алфабет у контакту са италским народима. Од италских народа пре свих се издвајају два племена- Етрурци и Латини, од којих су Етрурци били на већем културном и цивилизацијском нивоу. Они су најзаслужнији за прихватање и даљу модификацију грчког алфабета.