hallllo,narode...

Cita li iko na ovom forumu...ja jos uvijek cekam preporuke...

kelta ::Cita li iko na ovom forumu...ja jos uvijek cekam preporuke...

Ja slabo,stvarno kad imam ekstra dosta slobodnog vremena,samo onda.

nesto se bojim da ce ova tema biti malo praznija od ocekivanog...

Jedan čiroki indijanac je ispričao svom unuku:
- "U ljudima se odvija neprekidna bitka. Tu se stalno bore dva vuka.
Jedan je Zlo, to je strah, gnev, zavist, žalost, pohlepa, nadmenost, samosažaljenje, krivica, ogorčenje, inferiornost, laži, lažni ......ponos, superiornost i ego.
Drugi je Dobro, to je radost, mir, ljubav, nada, vedrina, poniznost, dobrota, dobronamernost, saosećanje, velikodušnost, istina, samilost i vera."
- "I koji vuk pobeđuje?"- upita unuk.
A stari čiroki odgovori:
- "Onaj kojeg hraniš."

Dragi sine/kćeri,
Sada još nisam ostario, a kada me budeš vidio takvog budi strpljiv sa mnom i pokušaj me razumjeti. Ako se zaprljam za vrijeme ručka, i ako se ne mogu sam obući, budi strpljiv. Sjeti se sati koje sam potrošio, dok sam te tome naučio. I ako u razgovoru ponavljam iste stvari uvijek isponova, nemoj me prekidati, saslušaj me! Kada si bio malen, morao sam ti istu priču čitati uvijek isponova, prije no što si utonio u san. Ako se ne budem želio kupati, ne ismijavaj me i ne vređaj. Sjeti se kako sam te morao loviti i izmišljati hiljadu razloga da bi ušao u kadu. Kada opaziš moje nepoznavanje nove tehnologije, daj mi vremena i nemoj me gledati s podsmjehom na licu. Ja sam tebe naučio mnoge stvari:pravilno jesti, pravilno se oblačiti, suočiti se sa životom. Ako nekada u razgovoru zaboravim ili izgubim nit razgovora, daj mi malo vremena da se prisjetim, i ako mi to ne pođe za rukom, nemoj se uznemiravati. nije mi najvažnija stvar na svijetu naš razgovor, već to, da sam s tobom i da me znaš poslušati. Ako ne budem želio jesti, nemoj me prisiljavati da jedem. Sam znam najbolje, kada mi je hrana potrebna, a kada ne. Kada mi umorne noge više neće dozvoliti da hodam, pruži mi ruku. Jednako kao što sam je ja pružao tebi, kada si radio prve korake. I ako ti jednom kažem, da više ne želim živjeti, da želim umrijeti, ne ljuti se na mene, jednoga dana ćeš razumjeti. Pokušaj shvatiti da se u starosti ne živi, već se preživljava. Jednom ćeš spoznati, da sam ti uprkos svim učinjenim pogreškama, želio samo najbolje i pokušao sam te pripremiti na putovanje života.
Ne žalosti se, ne ljuti se i ne osjećaj da si bespomoćan, kada me budeš gledao pored sebe takvog. Budi pored mene i pokušaj me razumjeti i pomoći mi. Tako kao što sam ja pomagao tebi, kada si počeo živjeti. Budi mi oslonac, pomozi mi zaključiti putovanje s ljubavlju i strpljivošću. Vratit ću ti sa osmijehom i neizmjernom ljubavlju, koju sam oduvijek čuvao za tebe.

Volim te sine/kćeri,
Tvoj tata/tvoja mama!

VRH PLANINE

Jednom davno živio je vrlo siromašan, ali vrlo hrabar čovjek po imenu Ali. Radio je za Amara, bogatog starog trgovca. Jedne zimske večeri Amar je rekao:

“Na vrhu planine ovakvu noć niko ne može provesti bez pokrivača ili hrane. Ali, tebi je potreban novac, a ako ti to pođe za rukom, dobićeš veliku nagradu. U suprotnom ćeš trideset dana raditi bez ikakve naknade.”

Ali je odgovorio: “Sutra ću to pokušati ostvariti.”

No, kad je izašao iz prodavnice, opazio je da duva ledeni vjetar, pa se uplašio i odlučio da svog najboljeg prijatelja Avdija upita je li suludo prihvatiti takvu opkladu. Avdi je nekoliko trenutaka razmišljao, a tada je odgovorio:

“Pomoći ću ti. Kad sutra stigneš na vrh planine, pogledaj pred sebe. Ja ću biti na vrhu susjedne planine, gdje ću cijelu noć provesti uz vatru koju ću zapaliti za tebe. Ti gledaj u nju i misli na naše prijateljstvo – to će te grijati. Uspjećeš, a nakon toga ću tražiti nešto zauzvrat.”

Ali je izdržao iskušenje, dobio novac i otišao k prijatelju:

“Rekao si mi da želiš naknadu.”

Avdi ga je uhvatio za ramena:

“Da, ali ne novac. Obećaj mi da ćeš, ako u mom životu ikada zapuše hladan vjetar, za mene zapaliti vatru prijateljstva.”

Sveća

Zapalili ste me i gledate moje svetlo.
Radujete se jasnoći i toplini koju darujem.
Veselim se da smem goreti za Vas.
Da nije tako ležala bih u nekoj kutiji bez koristi.
Smisao dobijam tek po tome što gorim.
Ali, dobro znam, što duže gorim, to kraća postajem,
to se više bližim svome kraju.
«Izgorela je» reći ćete, a što je ostalo bacit ćete.
Znam, za mene postoje dve mogućnosti:
Ili da ostanem u kutiji, u tami, ili da gorenjem postajem kraća, dajem
sve šta imam u korist svjetla, a time dovodim samu sebe svršetku.
Ipak lepše je ako smem nešto dati...

Gledaj, isto je tako s Vama ljudima!
Ili se povučete, ostajete sami za sebe i sve je hladno i prazno;
Ili se približite ljudima i darujete im od svoje topline i ljubavi
i onda Vaš život dobija smisao.
Ali, znajte i to, da za ovo morate dati nešto od Vas samih,
nešto od Vaše radosti, od Vaše srdačnosti, od Vašeg smeha,
možda nešto i od Vaše tuge.
I ne trebate bojažljivo razmišljati o tome
Kako ćete sačuvati sami sebe.
Mislim da samo onaj koji druge veseli postaje sam veseliji.
Samo onaj koji je svetlo drugima, sam će primiti svetlo.
Šta više gorite za druge to će svetlije biti u vama samima.
Mnogi su ljudi samo zato tmurni i neraspoloženi, jer se boje biti
ovde za druge, tuže se i neprestano mrmljaju na teška vremena.
Još uvek nisu shvatili ovo:
Jedno jedino svetlo koje gori, više je i vrednije
nego sva tama svijeta.

U Africi se svakog jutra budi gazela.

Zna da mora trčati brže od najbržeg lava ili će je on ubiti.

Svakog se jutra budi i lav.

On zna da mora prestići najsporiju gazelu ili će umreti od gladi.

Nije važno jeste li lav ili gazela; kad sunce izađe, počnite trčati.

PARADOKS NAŠEG VREMENA

Paradoks našeg vremena je da imamo veće zgrade,ali kraće živce; šire puteve, ali uže vidike;trošimo više, a imamo manje;
kupujemo više - uživamo manje;
Imamo veće kuće, a manje porodice;više udobnosti, a manje vremena;imamo više diploma, ali manje razuma;više znanja, a manje rasuđivanja;više stručnjaka, a još više problema;više znanja u medicini, a sve manje zdravlja.

Pijemo previše, pušimo previše, trošimo nepromišljeno,smijemo se premalo, vozimo prebrzo, olako se ljutimo,prekasno liježemo, ustajemo umorni, čitamo nedovoljno,gledamo TV suviše. Molimo se rijetko.
Uvećali smo naše posjede, ali smo umanjili naše vrijednosti.
Previše pričamo, premalo volimo, prečestomrzimo.
Naučili smo kako da preživljavamo, ali ne i kako da živimo.
Dodajemo godine životu, ali ne i život godinama.

Putovali smo na mjesec, a problem nam je otići preko ulice i upoznati novog susjeda.
Zagospodarili smo vanjskim prostorom,ali ne i unutrašnjim. Napravili smo velike, ali ne i bolje stvari.

Očistili smo vazduh, a zagadili dušu.
Razbili smo atom, ali ne i naše predrasude.

Pišemo više, ali učimo manje. Planiramo više, ali postižemo manje.
Naučili smo žuriti, ali ne i čekati. Imamo višu zaradu, ali i niži moral.
Imamo sve više hrane, a sve smo više nezahvalni.
Gradimo jače kompjutere sa većom memorijom,ali mi razgovaramo sve manje i manje.
Težimo više kvantitetu,a zaboravljamo na kvalitet.

Ovo su vremena brze prehrane i spore probave;velikih ljudi, a malih karaktera; brzih zarada i površnih odnosa.
Ovo je vrijeme mira u svijetu, a rata u kući.
Vrijeme mnogo dokolice, a malo uživanja.
Vrijeme raznovrsne hrane i loše ishrane.

Sve je manje finansijskih problema u braku, a sve više razvoda;sve je više luksuznijih kuća, ali i podijeljenih domova;ovo su dani brzih putovanja, oskudne odjeće i niskog morala;sve debljih ljudi, i tableta koje mogu sve - da te oraspolože, otupe ili ubiju.

ZAPAMTITE! Provedite što više vremena s vašim voljenima, jer oni neće biti vječno pored vas.
Recite poneku ljubaznu riječ onome ko vas odozdo gleda sa strahopoštovanjem, jer će ta mala osoba uskoro odrasti i otići.
Sjetite se dati topao zagrljaj onome kraj vas, jer je to jedino blago koje možete dati svojim srcem, a ne košta vas ništa.
Sjetite se reći “Volim te” vašem partneru i vašim voljenima, no najviše od svega iskreno mislite tako. Poljubac i zagrljaj će izliječiti svaku povredu ako dolaze duboko iz srca.
Sjetite se držati se za ruke i cijeniti trenutke kada ste zajedno, jer jednoga dana te osobe neće biti tu.
Nađite vremena da volite, nađite vremena da razgovarate, i nađite vremena da podijelite vaše dragocjene misli sa drugima.
Smijte se često, dugo i iskreno. Smijte se dok ne izgubite dah.
Suze se događaju. Izdržite, odbolujte, preživite.
Recite ljudima koje volite da ih volite, u svakoj prilici, jer život se ne mjeri brojem udisaja koje udahnemo, nego trenucima koji nam oduzmu dah.

TIRKIZNA OGRLICA

Drаguljаr je sjedio zа stolom i kroz izlog svoje raskošne trgovine posmаtrаo prolаznike.

Nekа se djevojčicа odjednom približilа trgovini i prislonilа nosić uz staklo izloga. Kаo nebo plаve oči rаdosno zаsijаše kаd ugledа jedаn od izloženih predmetа.

Ušlа je odlučno i prstom pokаzаlа tirkiznu ogrlicu.

“To je zа moju sestru. Možete li mi je zаpаkovаti kаo poklon?”

Trgovаc s nevjericom pogledа djevojčicu i upitа: “A koliko novcа imаš?”

Onа se podiže nа prste, stаvi nа pult limenu kutiju, otvori je i isprаzni. Bilo je tu nekoliko mаnjih novčаnicа, šаkа sitnišа, nekoliko školjki i figuricа.

“Hoće li biti dovoljno?” upitа ponosno.

“Željelа bih stаrijoj sestri kupiti poklon. Otkаdа nemаmo mаme, onа obаvljа sve poslove i nemа ni trenutkа vremenа zа sebe. Dаnаs joj je rođendаn. Mislim dа će je poklon veomа obrаdovаti. Njene su oči iste boje kаo tаj dragi kamen.”

Trgovаc je otišаo u prostoriju iza pulta i u zlаtno-crveni pаpir zаpаkovаo kutijicu.

“Uzmi je i pazi na nju”, reče djevojčici.

Onа uze pаketić kаo pobjednički pehаr i ponosno izаđe iz trgovine.

Sаt vremenа kаsnije u trgovinu uđe prekrаsnа djevojkа s kosom boje medа i divnim tirkiznim očimа. Stаvi nа sto kutijicu koju je trgovаc nedavno zаpаkovаo i upitа:

“Je li ova ogrlicа kupljenа u vаšoj trgovini?”

“Dа, gospođice.”

“Koliko je koštаlа?”

“U mojoj trgovini cijene su stvаr povjerenjа, tiču se sаmo mene i mojih kupаcа.”

“Mojа sestrа je imаlа samo nešto sitnišа, sigurno nije moglа plаtiti ovаko vrijednu ogrlicu!”, reče djevojka gurajući kutijicu nazad trgovcu.

Trgovаc zаtvori kutiju, složi omot i vrаti je djevojci.

“Vаšа je sestrа plаtilа nаjvišu cijenu: dаlа je sve što je imаlа”.

Recept protiv stresa

Grupa bivših studenata, sada već uspešnih poslovnih ljudi, okupila se i posetila jednog starog profesora s fakulteta. Razgovor je ubrzo prerastao u pritužbe o umoru, iscrpljenosti, stresu na poslu, u porodici i na svakom životnom koraku.

Profesor ih je slušao s punom pažnjom i saosećanjem. - Čini mi se da vam treba šoljica dobre kafe - rekao je i povukao se u kuhinju. Vratio se s velikim loncem iz kojeg se pušila kafa i celim asortimanom šoljica.

Svaka je bila drugačija. Bilo je tu porcelanskih, plastičnih, staklenih, papirnih, kristalnih, keramičkih... Neke su izgledale skupoceno, kao da su stigle s dvora poslednjeg kineskog cara, druge su izgledale sasvim obično, treće su bile okrnjene i polupane...

- Poslužite se.

Kad su svi bivši studenti imali šoljicu u ruci, profesor je primetio:

- Lepe i skupocene začas su planule. Na stolu su ostale, nedirnute, ružne, obične i jeftine šoljice. Za sebe želite samo najbolje, što vam je ujedno i izvor stresa.
A ipak, izgled šoljice ne doprinosi ukusu. Lepša posuda obično je samo skuplja, a katkad i zamagljuje ono što ispijamo. Svima vam je u stvari bila potrebna dobra kafa, a ne šoljica. Ipak ste posegnuli za najboljom. A onda ste nastavili merkajući tuđe šoljice.

Kad se uhvatite u vrtlog stresa i nezadovoljstva, setite se da je kafa poput života. A posao, novac i položaj u društvu... - poput šoljice. Šoljica ne definiše, niti menja kvalitet života koji živimo.

Ponekad, koncentrišući se samo na šoljicu, propustimo uživanje i u kafi.

Pijete kafu, a ne šoljicu.

Najsrećniji ljudi nemaju sve najbolje, oni izvuku najbolje od svega. Žive jednostavno.

Sta ko vidi
- Ko sam ja? - upita mladic Starca.
- Ti si ono sto ti mislis. - odgovori Starac. - Objasni cu ti jednom pricom.
Jednoga dana, pored gradskih zidina, u sumrak su se mogle videti dve osobe koje se grle.
To su tata i mama, misli nevino dete.
To su ljubavnici, misli covek pokvarene maste.
To su dvoje prijatelja koji se nisu videli dugi niz godina,
misli covek koji zivi sam.
To su dva trgovca koji su sklopili dobar posao, misli pohlepan covek.
To otac grli sina koji se vratio iz rata, misli zena nezne duse.
To je kci koja grli svoga oca koji se vratio s puta,
misli covek ozaloscen zbog smrti svoje kceri.
To su zaljubljeni, misli devojka koja sanja o ljubavi.
To su dvojica koji se bore na smrt, misli ubica.
Ko zna zasto se grle? Misli uskogrudni covek.
Kako je lepo videti dve osobe koje se grle,misli covek Boziji.
- Svako misli sto jeste - zakljuci Starac - zavisno od sebe. Pronikni u svoje misli: ti mozes reci puno vise o tome ko si nego li tvoj ucitelj.

Upitah prošlost:
- Šta sam ja?
Prošlost mi odgovori:
- Ti ćeš tek sutra biti ti.

Upitah budućnost:
- Šta sam ja?
Ona odgovori:
- Ti si još juče trebala biti ti.

Sadašnjost me zgrabi za ruku
i povede me sa sobom…
(zato što me je dobro poznavala).
Zaustih i nju da upitam isto:
- ………
No ona mi stavi prst na usta i reče:
- TI JESI! I nemoj nikada prestajati to da budeš.

Jednog dana, jedan dobrostojeći otac odveo je svog sina da provede jedan dan i noć s veoma siromašnom porodicom.

Drugog dana na povratku kući, otac priupita sina o tome kako je on doživeo taj susret sa siromaštvom i šta misli o svemu tome.
Dečak odgovori:
Tata, ovo je jedno veliko iskustvo za mene!
Video sam da mi imamo jednog psa a oni imaju četiri...mi imamo lep bazen pred našom kućom, a oni imaju reku i ravnicu kojom ona teče...mi imamo stakleni krov a oni imaju nebo i mesec i zvezde...mi imamo krasan trem s velikim vrtom a oni iza kuće imaju čitavu šumu...

I dok je sve to sin govorio, otac je od zaprepašćenja ostao bez reči.

Na kraju još sin doda: Hvala ti tata, što si mi pokazao koliko smo siromašni!

ZALEĐENO JEZERO

Dva su se mala prijatelja klizala po zaleđenom jezeru.
Bio je oblačan i hladan dan. Dečaci su bez straha uživali u klizanju. Led se iznenada prolomio i jedan od njih propade u vodu. Voda nije bila duboka, ali se led počeo stezati.
Drugi je dečak otrčao na obalu, dohvatio kamen i pojurio do unesrećenoga. Svom je snagom razbijao led i uhvativši prijatelja za ruku, izvukao ga iz vode. Kad su stigli vatrogasci i shvatili šta se dogodilo, začuđeno su pitali:
“Kako ti je to uspelo? Kako si mogao tim malim kamenom i slabim rukama razbiti tako debeli led?”
Uto se oglasio neki starac:
“Ja znam kako je uspeo!”
“Kako?” – upitali su ga vatrogasci.
Starac je odgovorio:
“Nije bilo nikoga da mu kaže kako je to nemoguće.”

Bruno Ferrero
U nama postoji golema snaga, samo mi to često zaboravljamo!

Ovo je test prijateljstva! Uz svako slovo reči PRIJATELJSTVO nalazi se odgovarajući pojam.
Rec PRIJATELJSTVO ima 12 slova . . .

1. poverenje
2. razumevanje
3. iskrenost
4. jasnocu
5. avanturu
6. toplinu
7. ekstremnost
8. ljubav
9. spontanost
10.temperament
11.velikodusnost
12.odgovornost
Ako su svi navedeni pojmovi opisuju vaše odnos sa nekim onda budite sigurni da je to
pravo i istinsko prijateljstvo ! ! !

Једном давно, сви људски осећаји и сви људски квалитети нашли су се на једном скривеном месту на Земљи. Када је ДОСАДА зевнула трећи пут, ЛУДОСТ је, увек тако луда, предложила: "Хајде да се играмо скривалице! Ко се најбоље сакрије, победник је медју осећањима." ИНТРИГА је подигла десну обрву, а РАДОЗНАЛОСТ је, не могавши прећутати, упитала: "Скривалице? Каква је то игра?" "То је једна игра", започела је објашњавати ЛУДОСТ, "у којој ја покријем очи и бројим до милион, док се сви ви не сакријете. Када завршим бројање, полазим у потрагу и кога не пронадјем, тај је победник."
ЕНТУЗИЈАЗАМ је заплесао, следило га је ОДУШЕВЉЕЊЕ. СРЕЋА је толико скакала да је наговорила СУМЊУ и АПАТИЈУ коју никад ништа није интересовало. Али, нису се сви хтели играти. ИСТИНА је била против скривања, а и зашто би се скривала? Ионако је увек, на крају, сви пронадју. ПОНОС је мислио да је то глупа идеја, иако га је заправо мучило што он није био тај, који се сетио да предложи игру. ОПРЕЗ није хтео да рескира.
"Један, два, три", почела је бројати ЛУДОСТ. Прва се сакрила ЛЕЊОСТ, која се као и увек, само бацила иза првог камена на путу. ВЕРА се попела на небо, ЗАВИСТ се сакрила у сенку УСПЕХА, који се мучећи попео на врх највишег дрвета. ВЕЛИКОДУШНОСТ се никако није могла одлучити где се сакрити јер јој се свако место чинило савршеним за неког од њених пријатеља. ЛЕПОТА је ускочила у кристално чисто језеро, а СРАМЕЖЉИВОСТ је провиривала кроз пукотину дрвета. ДИВОТА је нашла своје место у лету лептира, а СЛОБОДА у даху ветра. СЕБИЧНОСТ је пронашла скровиште, али само за себе! ЛАЖ се сакрила на дно океана (лаже, на крају дуге), а ПОЖУДА и СТРАСТ у кратер вулкана. ЗАБОРАВ се заборавио сакрити, али то није важно. Када је ЛУДОСТ избројавала 999.999, ЉУБАВ још није пронашла скровиште јер је било све заузето. Угледавши ружичњак, ускочила је, прекривши се прекрасним пупољцима.
"Милион!", повикала је ЛУДОСТ и започела потрагу. Прву је пронашла ЛЕЊОСТ, иза најближег камена. Убрзо је зачула ВЕРУ како расправља о теологији с Богом, а СТРАСТ и ПОЖУДА су искочиле из кратера од страха. Случајно се ту нашла и ЗАВИСТ, и наравно УСПЕХ, а СЕБИЧНОСТ није требало ни тражити. Сама је излетела из свог савршеног скровишта које се показало да је пчелиња кошница.
Од толиког тражења ЛУДОСТ је ожеднела, и тако у кристалном језеру пронашла ЛЕПОТУ. Са СУМЊОМ јој је било још лакше, јер се она није могла одлучити за скровиште, па је остала да седи на оближњем камену.
Тако је ЛУДОСТ, мало по мало, пронашла готово све. ТАЛЕНТ у златном класју жита, ТЕСКОБУ у изгубљеној трави, ЛАЖ на крају дуге (лаже, била је на дну океана), а ЗАБОРАВ је заборавио да су се уопште ичега играли. Само ЉУБАВ није могла нигде пронаћи. Претражила је сваки грм и сваки врх планине, и када је већ била бесна, угледала је ручичњак. Ушла је медју руже, ухватила суву грану и од беса и изнемоглости почела ударати по прекрасним пупољцима.
Одједном се зачуо болан крик. Ружино трње изгребало је ЉУБАВИ очи. ЛУДОСТ није знала шта да учини. Пронашла је победника, осећање над осећањима, али ЉУБАВ је постала слепа. Плакала је и молила ЉУБАВ да јој опрости, и на крају одлучила да заувек остане уз ЉУБАВ и да јој помаже.
Тако је ЉУБАВ испала победник над осећањима, али је остала слепа, а ЛУДОСТ је прати где год иде.